Uspon i pad jednog začaranog carstva

Ovde ću pisati jednu kratku istinitu,napisanu kroz metafore,priču o jednom ne tako davnom izgubljenom životu,snovima,nadanjima...
Molim vas bez glupih komentara tipa:"Ništa ne kapiram.." i co.Oni koji su u priči sami će se prepoznati i shvatiti o čemu je reč.
Neka početna naslovna:


Likovi:

Dante - D.
Brody - B. 1
Beatrice - B.2
Love - L.
Cherry - C.
Nemo - N.
Elena - E.
Miracle - M.
Mallory - M. x 3

Počinjem najverovatnije kada se vratim iz skole tj večeras.
Hvala.

More.
Volim more.I ti ga voliš.
Ali..more je opasno.
Mozeš da se udaviš ako ne znaš da plivaš.
Mozeš da otplivaš daleko i nikada se ne vratiš.
Moraš znati kako da upravljaš njime.Ne dozvoliti da postaneš njegov rob.
Ja sam prvi put sama otišla u julu...i još uvek nisam izašla iz tog zaslepljujućeg plavetnila.
A nisi ni ti.

Kule od peska.
Prvo što sam primetila kada sam došla na peskovitu plažu.
Bilo je puno razdragane dece i na milione kula,kula od peska.
Bile su raznih veličina i oblika.
Prišla sam prvoj sa moje leve strane.Kula se zvala NMB.Oko nje je bilo dosta raznolikih devojčica.
"Zdarvo"-rekoh-"Ja sam Cherry."
Sve devojčice prestadoše da se igraju i pogledaše me svojim radoznalim očima.

"Dobrodošla."-začulo se sa svih strana.
"Baš su ljubazne."-pomislih dok sam im se pridruživala.
Bilo ih je malo a kula je bila velika.Mora da su se mnogo trudile.
...
Provodila sam na toj kuli svo svoje slobodno vreme i devojčice su mi ulepšavale sumorne dane.Bile su dobre prema meni,tešile me,zasmejavale i uvek su me volele.
Ali..odjednom je postalo monotono.
Odlučila sam da krenem dalje ali nikada ih nisam zaboravila i danas često navratim.
Zauvek ću ih pamtiti.Volim ih i vole me.Njihov sam buntovnik zauvek.

"Gde sad?"-zapitala sam se.Bilo ih je previše.
Tumarala sam plažom i razgledala kule od peska.
Mala carstva.
Njihovi životi su uloženi u njihovo gradjenje ali ipak nisu sve sjajne.
Oko nekih se čuo žamor zaigrane dece,dok su neke kule bile puste,samo poneki turista u prolazu bi se zadržao.
Htela sam da odem u neku uzbudljivu kulu,punu zabave i avanture.Bila sam željna novih saznanja,prijateljstava...Prijateljstava na moru u kulama od peska.
U razmisljanju me prekinu jedan vrisak.
"Aaaaaa!!"

"Prestani,prestani!"-govorila je sitna devojčica dečaku,malo starijem od nje,dok ju je on jurio oko kule.
Preko usana mi prelete uzdah.Shvatih da je yo samo igra.
Prišla sam im laganim korakom.
"Zdravo.Ja sam Cherry."-prošaputah.
"Dobrodošla u našu kulu!"-odgovori mi dečak pokazivajući na nju.
Sve do tog trenutka nisam ni primetila kolika je ustvari.Bila je najveća koju sam do sada videla.Imala je velike prozore,puno odaja i što je najvažnije puno,puno dečice unaokolo.
"Izvoli,ovde ćeš saznati kako da napraviš svoju kulu.Ako to ne želiš još uvek,tu smo da se zabavljamo."-devojčica progovori.
"Zanimljivo.."-pomislih i uhvatih devojčicu za ruku koja je bila pružena.
Dok smo se kretali ka kuli,nošeni blagim povetarcem,razgledala sam decu koja su tu bila i pozdravljala me.
Pitala sam se kakvo je to mesto.Svi se smju,nigde se ne vidi mržnja,zavist,svi su bili kao iz bajke.Namontirani,sa savrsenim osmesima na licu.Bilo je to mesto kao...kao Utopija.

Nerealno.
Sve je bilo nerealno.
Prebrzo.
Sve se desilo prebrzo.
Napravila sam svoju kulu.
Iako je bila mala nekoliko dece mi je pomagalo i igralo se oko nje.
"FoF"-kako se zvala moja druga kula po redu-mi je pomogla.
Deca su divna tamo.Stalno ih je dosta oko kule.Grade je i dogradjuju.Jako su vredni.
...
Kao i svakog dana,tada,došla sam da se igram sa njima.Usput sam ponela svoju kanticu,bila je crvena i mala,da bih je zamenila za jedan sprat na svojoj kuli.

Tada sam ga prvi put videla.
"Mogu li ja?"-upitao je-"da je zamenim?"
"Naravno."-rekoh-"to je jedan sprat na mojoj kuli."
"Brody."-reče.
"Cherry."-odgovorih mu.
"Drago mi je,ja bih krenuo sada na posao,ceo sprat,nije malo"-nasmejao se.
"Naravno,izvoli."-rekoh mu,pokazujući na put do moje kule."Izvoli.."-ponovih tu reč i pruzih mu svoju crvenu kanticu.
Polako smo krenuli do moje kule dok se noć spuštala nad nama.

"Baš mi se jedu palačinke"-progovori Brody koji je bio pri zavreštku obećanog posla.
"Eh,napravi pa jedi"-našalih se.
"Xixixi"-nasmeja se on-"pa i hoću,samo dok završim,pozvana si".
"Baš mi je drago,znaš,volim sa kremom"-šalili smo se.
Posmatrala sam kako ulaže svu snagu da bi nedovršeni sprat što pre bio bez prefiksa ne.
Bilo mi je lepo sa njim.Poželela sam da ostane malo duže.
Ali dobila sam nešto mnogo,mnogo lepše od te sitne željice.
Nešto mnogo vrednije.
Na odlasku je ostavio mapu.Mapu do svog dvorca,do svog carstva.
Obećao mi je da će me čekati.Sa još dečice.
Meni,devojčici koja je tek proplivala,je to zvučalo jako primamljivo.
Nisam ni slutila da će jedan bezazleni dvorac moći da me protrese emotivno,fiziči i psihički.
Moja priča ustvari tek sada počinje.

Omfg... Gde su komentari? Rad je izvanredan... Odusevljena sam..^^ Sorry sto svrljam, ali nmg vise da izdrzim da ne prokomentarisem.. ^________^

komentara nema bar sa moje strane jer ne zelim svrljati u ovu temu, hvalim je na chatu xD

Extra ^^

Hvala,posto ne znam da li cu nastavljati da kazem da je prica o cm forumu koji sam obozavala.

Obožavaš ga još?

SUpppp

Dine,ne.