Niste konektovani. Konektujte se i registrujte se

~Svet ce se srusiti, samo ce ostati masta, i ljubav koja ne potoji~

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole  Poruka [Strana 1 od 1]

Ponekad' se zapitamo da li smo mi u stvari zivi? Da li postojimo? Ds li stvrano volimo, ili mastamo? Da li posle smrti ima zivota? Ali to niko nezna. Osim nas samih. Mi smo pisci svoje price, kompozitori svoje pesme, tvorci svog zivota. Ako zelimo da verujemo u ljude, vorovacemo. Ako zelimo da volimo, volicemo. Ali jedna ce se desiti, svet u kome zivimo, nestace, ostace samo prasina, i lesevi nasih mrtvih tela. Ostace ljubav, jer ona se ne rusi, ona i ne postoji da bi se rusila. Svetu je kraj. Gotov je. Nema ga. Samo ostaje da zivi masta, jer je sve ostalo zavrsilo kao i list papira u moru, kao i riba bez vode. Sve se tako brzo zavrsi, zaboravi se, ali mi cemo uvek mastati, uvek cemo ziveti u srcima ljudi kojima smo bar nekada znacili nesto. I uvek cemo voleti, bar u masti. Jer drugacije ne moze.

Pogledaj profil korisnika

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh  Poruka [Strana 1 od 1]

Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu

Design by: Skin and Html design | Hosted by: Forumotion

Free forum | © PunBB | Besplatan Forum međusobnog pomaganja | Kontakt | Signalizirajte zloupotrebu | Posedujte blog