Ovde pišem neke svoje sastave, pesme...i sl.
Ljubav
Ljubav je đavolje brojanje kišnih kapi, melodija izazvana vriskom anđela.
Kažu da ona pobeđuje sve.
Kad imaš osobu s kojom deliš i dobro i zlo, novo jutro nećeš čekati u strahu, sa mnogobrojim pitanjima.
Sreća. Šta je to ustvari?
Delići mašte skupljeni rukama naših snova? Ili pak želja da se oni ostvare?
Kad se snovi sruše postaju postanu samo prah, izmrvljen rukama surovog života.
Dišemo samo da bi izbledeli, trčimo samo da bi bili ulovljeni.
Nije naša krivica ako je smrt zaljubljena u nas.
Strahujemo za onim najboljim i nadamo se našem najgorem.
Ljubav bledi, sećanja nestaju. Isti smo – u ljubavi i u samoći.
Nema šanse za ponovni susret. Ostaje nam pretvaranje da ljubav nije ni postojala.
Jedina nada da jednog dana zaboravimo bol od saznanja što ne može biti.
Sa ili bez ljubavi u tom slučaju je isto.
Pretvaramo se mrtvi da bi sakrili srce sve dok tamna senka sveta ne izbledi.
Začuđujuće je kako nam neko može slomiti srce, a mi ga ipak volimo sa svim malim delićima.
Plakati znači da si živ, ali šta ako reka suza presuši?
Hladno srce je mrtvo srce.
Krila anđela
Njen život je nešto što se ne može kupiti.
Njena sreća lebdi na velikim krilima anđela čuvara.
Blag dodir neba - i tu je, u snovima. Lepa i nasmejana.
Crna senka se nadvija nad njom. Lomi joj krila.
Nežna i mala, pada. Vraća se u tamu.
Svoje osećaje krije, svoj san ne može pronaći.
Izgubljena je. Put ka vrhu je teži nego što je mislila.
Krila života nisu tako sigurna. Sve je velika varka.
Suze naviru, kao reka boli. Gde je spas? Gde je uteha?
Smiruje ju blag dodir sna. Anđeli se smeše.
Šapat anđela.
"Mlada devojko ne plači. Biću tu i kad svet krene da se ruši."
Osmeh. Reč i uzdah. Kratak bol.
Uvek postoji put ka vrhu.
Ljubav je đavolje brojanje kišnih kapi, melodija izazvana vriskom anđela.
Kažu da ona pobeđuje sve.
Kad imaš osobu s kojom deliš i dobro i zlo, novo jutro nećeš čekati u strahu, sa mnogobrojim pitanjima.
Sreća. Šta je to ustvari?
Delići mašte skupljeni rukama naših snova? Ili pak želja da se oni ostvare?
Kad se snovi sruše postaju postanu samo prah, izmrvljen rukama surovog života.
Dišemo samo da bi izbledeli, trčimo samo da bi bili ulovljeni.
Nije naša krivica ako je smrt zaljubljena u nas.
Strahujemo za onim najboljim i nadamo se našem najgorem.
Ljubav bledi, sećanja nestaju. Isti smo – u ljubavi i u samoći.
Nema šanse za ponovni susret. Ostaje nam pretvaranje da ljubav nije ni postojala.
Jedina nada da jednog dana zaboravimo bol od saznanja što ne može biti.
Sa ili bez ljubavi u tom slučaju je isto.
Pretvaramo se mrtvi da bi sakrili srce sve dok tamna senka sveta ne izbledi.
Začuđujuće je kako nam neko može slomiti srce, a mi ga ipak volimo sa svim malim delićima.
Plakati znači da si živ, ali šta ako reka suza presuši?
Hladno srce je mrtvo srce.
Krila anđela
Njen život je nešto što se ne može kupiti.
Njena sreća lebdi na velikim krilima anđela čuvara.
Blag dodir neba - i tu je, u snovima. Lepa i nasmejana.
Crna senka se nadvija nad njom. Lomi joj krila.
Nežna i mala, pada. Vraća se u tamu.
Svoje osećaje krije, svoj san ne može pronaći.
Izgubljena je. Put ka vrhu je teži nego što je mislila.
Krila života nisu tako sigurna. Sve je velika varka.
Suze naviru, kao reka boli. Gde je spas? Gde je uteha?
Smiruje ju blag dodir sna. Anđeli se smeše.
Šapat anđela.
"Mlada devojko ne plači. Biću tu i kad svet krene da se ruši."
Osmeh. Reč i uzdah. Kratak bol.
Uvek postoji put ka vrhu.
Imas neverovatan talenat za pisanje. Sve si rekla u par recenica. 
